У Бихаћу почела Четврта годишња конференција о стању људских права

У Бихаћу је данас почела Четврта годишња конференција о стању људских права и слобода у Босни и Херцеговини коју, у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у БиХ, организује Заједничка комисија за људска права Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ).

Примарни циљ дводневне Конференције, на којој учествују чланови Заједничке комисије, представници свих нивоа законодавне и извршне власти у БиХ, представници Институције омбудсмана за људска права БиХ, као и представници међународних и невладиних организација у нашој земљи, је поштивање људских права азиланата, избјеглица и миграната, с посебним освртом на поштивање свих домаћих и међународних стандарда заштите људских права.

Обраћајући се учесницима Конференције, предсједавајући Заједничке комисије за људска права ПСБиХ Борислав Бојић истакао је да парламенти, као централне институције демократије, поред доношења закона врше и надзор и проводе контролу над радом извршне власти, а што је, како је рекао, додатно појачано и доношењем Закона о парламентарном надзору.

Говорећи о примарном циљу Конференције, предсједавајући Бојић је казао да је посљедних неколико година цијела Европа суочена са великим приливом миграната. Подаци којима располажемо говоре да је од јануара до почетка маја ове године у БиХ ушло готово 3.500 илегалних миграната, рекао је Бојић и додао да власти не располажу тачним подацима колико је миграната остало у БиХ, а колико их се успјело пробити до Хрватске и даље према другим државама чланицама Европске уније. Према Бојићевим ријечима, држава је на великом испиту, јер према информацијама које је Заједничка комисија добила приликом посјета Служби за послове са странцима, те Имиграцијском и Азилантском центру у Сарајеву, проблеми с којима је наша земља суочена јесу недовољни смјештајни, технички, кадровски и финансијски капацитети у центрима за мигранте и азиланте, непостојање конкретне стратегије при реализацији прихвата и збрињавања азиланата, избјеглица и миграната, те мањак службеника у Граничној полицији БиХ и неодговарајућа инфраструктура на граничним прелазима.

Третман према избјеглицама, азилантима и мигрантима изазов је за сваку земљу, а посебно за земљу са слабом економијом и недовољним институционалним капацитетима, рекао је Бојић и поручио да је неопходно обезбједити потпуно поштивање међународних и регионалних инструмената људских права, као што су Женевска конвенција о статусу избјеглица и Европска конвенција за људским правима, као и испунити све релевантне обавезе које произилазе из ОЕБС-ове људске димензије.

Учесницима се обратио и шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ, амбасадор Bruce G. Berton, који је истакао да конференција представља дјелотворно средство идентификације и покушај да се ријеше најрелевантнија питања која се тичу заштите људских права у БиХ. Како је амбасадор Burton истакао, предвиђа се да ће питање миграната све више добијати на значају у БиХ, јер у наредном периоду можемо очекивати још већи број жена и дјеце која ће улазити у БиХ. Према ријечима амбасадора Burtona, с обзиром на то да БиХ постаје транзитна држава за мигранте, биће потребно да држава организује пружање помоћи људима, у складу са међународним стандардима заштите људских права.

Првог дана конференције учесници су разговарали и о реализацији усвојених закључака са досадашњих конференција о стању људских права у нашој земљи. (крај)