ИЗЛАГАЊЕ АЗРЕ ХАЏИАХМЕТОВИЋ НА ТРЕЋЕМ ДИЈЕЛУ ГОДИШЊЕГ ЗАСЈЕДАЊА ПС САВЈЕТА ЕВРОПЕ

На трећем годишњем засједању Парламентарне скупштине Савјета Европе у Стразбуру, у оквиру теме "Ситуација са избјеглицама и расељеним лицима у Југоисточној Европи" извјестилац Комисије за миграције, избјеглице и популацију Nikolaos Dendias поднио је извјештај, који третира стање у овој области и у Босни и Херцеговини.

Скупу се, потом обратила чланица делегације Парламентарне скупштине БиХ у ПС Савјета Европе, Азра Хаџиахметовић.

"Господине Предсједниче, даме и господо

На почетку овог излагања, дозволите ми да изразим своје задовољство што данас расправљамо о овом важном питању. Говорим у име Босне и Херцеговине, која је у процесу распада бивше Југославије била у центру рата који је пропраћен највећом избјегличком кризом у Европи након Другог свјетског рата. Због тога наша су очекивања да ће овај документ са препорукама и данашња расправа бити први корак за рјешење проблема неостваривања основних љуских права са којим се избјеглице и расељене особе данас суочавају у Босни и Херцеговини.

Изјештај господина Dendias-a, са одговарајућим исправкама објективно описује ситуацију  Босни и Херцеговини. Све препоруке које су дате Босни и Херцеговини а тичу се и процеса повратка као и интеграције на локаном нивоу су прихватљиве и ми их поздрављамо.

Дозволите ми да вас подсјетим да је у периоду 1992. -1995., Босна и Херцеговина претрпјела велике демографске губитке, директно и индиректно, који су промијенили слику друштва у Босни и Херцеговини. Више од половине становништва Босне и Херцеговине напустило је своје домове. Више од половине њих су уточиште нашли у 100 земаља а милион особа су расељене унутар Босне и Херцеговине. Више од 30% стамбених јединица су дјелимично или потпуно уништене. Дејтонским мировним споразумом и кроз велику помоћ међународне заједнице процес повратка имовине као и повратак људи у њихове пријератне домове је почео. Данас, 11 година послије, стамбене јединице су скоро у потпуности враћене у посјед, 60% стамбеног фонда је реконструисано и милион људи се вратило.

Али иза ових дојмљивих показатеља чињеница је да, 11 година касније, половина свих избјеглица и расељених лица се још није вратила у своје куће, 400.000 становника Босне и Херцеговине има статус избјеглица у другој земљи а 130.000 особа у Босни и Херцеговини још нису у својим кућама. Већи дио од 40% необновљеног стамбеног фонда је скоро у потпуности уништено. И даље постоји велики интерес за повратак – процијењено је да преко 200.000 људи и даље чека повратак као трајно рјешење свог статуса.

Нажалост, Босна и Херцеговина нема довољно могућности да сама ријеши овај проблем. Поред овога, када се у обзир узме економска и социјална ситација у Босни и Херцеговини, проблем одрживости повратка је нарочито наглашен и прије свих тиче се најрањивије групе становника.

Оцјењујемо као битне одлуку о смањену улоге UNHCR-a и затварање регионалних центара, не само због значаја улоге УНХЦР-а већ и због обавезе да се проведе Анекс 7 Дејтонског мировног споразума а нарочито због свог доприноса обнови босанскохерцеговачког друштва.

На крају, дозволите ми, драге колеге, да вас позовемо да заједно ријешимо овај проблем. Босна и Херцеговина треба помоћ како би створила услове за одржив повратак циљних група људи који у потпуности зависе од институционалне помоћи. Такође, потребна нам је помоћ за проналажење крајњег рјешења за процес повратка у региону и интеграције на локаном нивоу у читавом региону. Нажалост, сами нисмо у могућности да рјешимо ове проблеме. ", наводи се у излагању Азре Хаџиахметовић, чланице делегације Парламентарне скупштине БиХ у ПС Савјета Европе.(крај)