09. сједницa Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ - Посланичка питања

„Прво питање желим поставити министру правде БиХ а оно гласи: - Тко је, када и темељем којег прописа или одлуке успоставио посебан одјел за хрватска питања у Тужитељству и Суду БиХ? Образложење – Недавно смо у овој истој дворани разматрајући Извјешће Информацију Државног тужитељства имали пригоду чути како је Државно тужитељство недовољно капацитирано да није у стању одредити посебан тим за процесуирање ратних злочина почињених у заштићеној УН зони Сребреница. Ових дана сам чуо просвједе из Тузле о спорости у процесуирању неких сличних казнених дјела на простору Тузле. Имали смо недавно питање једног уваженог заступника који је добио одговор којим није задовољан, а који је питао за неке наводне криминалне радње у подузећу Агрокомерц. Чули смо исто тако у овој дворани о неким наводно криминалним приватизацијама неких пивовара и много других подузећа у БиХ. Сви ти и ини случајеви чекају пуну оспособљеност Тужитељства и других органа гоњења како би и ми и јавност коначно знали да ли су оптужбе изречене и у овој дворани утемељене или нису. У исто вријеме, експлицитно се проводе истражне радње и у раним јутарњим сатима, по правилу прије сванућа, из кревета се купе министри, премијери, полицијски комесари па и понеки члан, бивши додуше, Предсједништва БиХ и по налогу неког специјалног одјела приводе и притварају у посебној притворској јединици Суда БиХ. Како се случајно или не ради о дужносницима који су искључиво хрватске националности, и ја и јавност која то мене исто пита закључили смо да је успостављен посебан одјел за хрватска питања у Тужитељству и Суду БиХ који се бави искључиво Хрватима и то, по правилу, када се требају доносити неке политичке одлуке. Некада се то догађало када је требало донијети уставне амандмане на Устав ентитета, некада када се отвори прича о уставним реформама у БиХ, некада, опет, када се отпочне причати о полицијској реформи, а некада и ако се касни у успостави власти. Било како било, ја тада након ових најновијих акција у Мостару очекујем експресно имплементирање и успоставу власти и мислим, а мислим да ће и реформа полиције ићи пуно брже. Зато министра правде молим да ми што прије одговори на питање док се нетко није сјетио да смо и ја и он Хрвати па се може десити да ја сљедећи пут мораднем питати гдје нам је министар или можда министар неће имати коме доставити одговор. Одговор може бити усмен, али бих више волио писани и писмен одговор на ово питање. Друго питање желим поставити државном тужитељу и предсједници Суда БиХ. - Јесу ли Суд и Тужитељство БиХ институције БиХ и ако јесу, да ли су суци и тужитељи који су страни држављани упосленици ове државе или неке друге државе, односно тко им даје плаће и друге накнаде које примају? Да ли се њихове плаће и друге накнаде које примају исплаћују из Прорачуна БиХ и јесу ли исте као и плаће и накнаде судаца и тужитеља који су држављани БиХ? Ако случајно плаће примају од неког другог а не од ове државе, да ли за свој рад одговарају неком другом или некоме у овој држави? Ако за свој рад одговарају неком у овој држави, молим да ми се одговори која је то институција или појединац којима одговарају, јер бих му се желио обратити због бројних примједби на њихов рад. Јесу ли предсједница Суда БиХ и државни тужитељ задовољни радом својих колега који нису држављани БиХ и разином сурадње и међусобног уважавања, те ако јесу, да ли као челни људи ових институција прихваћају и одговорност за евентуалне пропусте својих колега који су страни држављани? Треће питање иде Уреду високог представника у БиХ.Зашто је наметнуо Закон о измјенама и допунама Закона о казненом поступку БиХ и тко је и с каквим образложењем то тражио од високог представника. Ако су моје информације точне, то је тражено из Суда и Тужитељства БиХ, који се с таквим захтјевом никада нису обратили ни ресорном министарству ни Вијећу министара а ни овој Парламентарној скупштини. То што се нису обратили институцијама ове државе мени није ништа ново. Мени је већи проблем што се и на овакав начин руши кредибилитет институција ове земље којима се на овакав начин свјесно импутира да нису довољно добро оспособљени ни за бенигне промјене закона, или то значи некакав посебан однос судбених институција и институције ОХР-а? И, четврто питање иде овом Заступничком дому и ево Уставноправном повјеренству Заступничког дома. Има ли итко у овој држави да ми може гарантирати да ће се поштовати мој заступнички имунитет и да нећу бити прогањан од специјалних одјела за хрватска или политичка питања због питања која сам данас поставио?“

„Ја ћу поставити кратко питање. Међутим, морам да одговорим, на прошлој сједници сам рекао да ћу кандидовати питање у вези са отварањем Културног центра БиХ у Загребу, али с обзиром да је дошла реакција министра у коме каже да ће се затражити санкције за секретара Министарства спољних послова, одустао сам од тог питања. Кандидоваћу једно друго питање а тиче се посјете министра за вањске послове од 30.04. до 04.05. САД-у и с обзиром да се по мом мишљењу у току те посјете није сусрео са равноправним саговорницима и људима од утицаја, да ли је приликом те посјете САД заступали, да ли је он, значи, заступао усаглашене ставове Предсједништва БиХ или своје личне ставове и да ли је та посјета била у функцији припремања Протокола посјете Предсједништва БиХ или само једног члана тог предсједништва. Има, значи, до сада пет или шест ових питања, тичу се спољне политике БиХ. Сједница крајем јуна ће бити, у коме ће се та сједница посветити само посланичким питањима и када ћемо са Савјетом министара, надам се, моћи да ова питања размотримо и да о њима добијемо одговоре.“

„Моје питање је изравно упућено Управи за неизравно опорезивање, а одговор тражим преко Вијећа министара. Темељем којег законског прописа је Управа за неизравно опорезивање донијела Одлуку о расподјели прихода остварених од терминала на граничним пријелазима? Којим разлозима се руководила у доношењу овакве одлуке? Је ли ретроактивно и присилно наплаћивања са рачуна појединих опћина ових мјесеци за износе из 2006.године уопће у складу са законом, обзиром који је својевремено Управа понудила, који би ријешио ове односе Управе и опћина никада није потписан са тим опћинама. Кратко образложење - Управа за неизравно опорезивање концем 2005.године је контактирала власнике терминала а између осталих власника су поједини терминали у власништву опћина, локалних заједница, тражила да се успостави однос о расподјели прихода који су остварени на терминалима а углавном се ради о приходима од наплате паркинга за оне робне терете који се тамо морају задржати. Уговор који су они понудили са опћинама попут Орашја, Домаљевца, Шамца из Федерације БиХ и појединих опћина у РС-у Брод, Градишка, ако не гријешим или не знам Лука Брчко, па у Мостару гранични пријелаз, такви уговори никад нису потписани, али ових мјесеци Управа за неизравно опорезивање скида износе финанцијских средстава са рачуна ових опћина и тиме доводи у ситуацију поједине опћине да би ускоро могле бити блокиране у извршењу својих темељних задаћа и послова. Тражим писани одговор од Управе преко Вијећа министара.“

„Ја имам два кратка питања. Прво упућујем Вијећу министара, односно Министарству правде и Предсједништву, а оно гласи – шта ће учинити да се документација Међународног суда правде у Хагу врати институцијама БиХ те да би будућим историчарима била доступна? Као што је познато, у скорије вријеме се воде одређене активности разних, што владиних, што невладиних организација, да се хашка документација преузме на чување. А што је најчудније, та документација би могла завршити и ван БиХ. И друго питање упућујем Вијећу министара – наиме, у задњих 10-ак дана свједоци смо енормног повећања цијена грађевинског материјала, посебно челика и цемента. С обзиром да у БиХ ову грану имају у већинском власништву по један субјект, тражим од Вијећа министара да отвори разговоре са овим субјектима, укључивши и Конкуренцијско вијеће, јер одређени субјекти у БиХ озбиљно размишљају да поднесу пријаве против истих због монополског понашања на тржишту. Чињеница је да су прво направљене вјештачке кризе ових материјала а потом је изненада на почетку грађевинске сезоне дошло до енормног повећања цијена ових материјала. Требало би тражити разлоге тога ако знамо да није дошло до повећања ни цијена улазних сировина ни цијена енергије која се користи.“

„Моје питање је упућено Министарству иностраних послова, а гласи: - Зашто се Министарство иностраних послова БиХ није изјаснило поводом иницијативе Народне скупштине РС за успостављање међупарламентарне сарадње између Народне скупштине РС и Парламента Мађарске? Образложење за то је следеће – наиме, благовремено је Народна скупштина РС упутила, тражила, заправо, мишљење и сагласност Министарства иностраних послова, као једне од државних институција која треба да се изјасни поводом таквих иницијатива које долазе из ентитета, и ми смо на Комисији за спољне послове 21. маја имали на дневном реду ту иницијативу. На моје питање и констатацију зашто немамо мишљење Министарства иностраних послова у вези с тим, секретар Комисије нас је обавијестио да је редовно и благовремено тражио писменим путем мишљење надлежног министарства. Тражено је да се оно достави до тренутка те сједнице, дакле Комисији, међутим оно није достављено. Ја постављам питање зашто није достављено и тражим, наравно, да ми у писменој форми Министарство достави своје мишљење поводом те иницијативе.“

„Моје питање се односи на подршку решавања последица функционисања граничног прелаза у Градишци. Образложење – гранични прелаз у Градишци налази се у центру града и узрокује озбиљне последице на организацију и функционисање живота у граду и око града. Због велике фреквенције возила инфраструктура у Градишци се перманенто урушава. Приједлог – да се за текуће инивестиционо одржавање саобраћајница и инфраструктуре која је у функцији граничног прелаза и терминала обезбиједе редовни приходи у буџету општине из прихода за услуге кориштења терминала, и то на начин да се најмање 50% ових прихода уплаћује директно у буџет општине Градишке. На овакав приједлог нас обавезује Европска повеља о заштити права локалне самоуправе као и јаких трендова централизације власти, поготово у области фискалне политике, што онемогућава и ускраћује финансијска средства локалној самоуправи. Одоговор тражим у писменој форми.“

„Имам два кратка питања. Прво питање гласи: - Да ли је и даље на снази Закон о празницима који је објављен у „Служеном листу СР БиХ“, бр.2/92? Ово питање упућујем Вијећу министара и тражим писмени одговор. Ово питање је везано за моје раније питање о важности прописа који су били на снази до ступања на снагу Дејтонског мировног споразума. Ја сам на то питање добио одговор, како је набрајање тих прописа обимно и непотребно, међутим, ја ћу ићи од прописа до прописа и питаћу конкретно Вијеће министара, између осталог, и за овај закон о празницима, да ли је он на снази или није. И друго питање упућујем Вијећу министара или другој надлежној институцији које гласи: - Какве то има узрочно-посљедичне везе у негативном значењу ентитетско гласање и Полиција РС са исламом? Образложење - Милорад Додик, предсједник СНСД-а и премијер Владе РС, прије неколико дана на конференцији за штампу у Бањој Луци, како преноси Дневни аваз, изјавио је – ми у РС, у условима снажног јачања вехабизма и сталном виђењу да по свијету ходају људи за терористичке акције који се обучавају у БиХ, не можемо остати без своје полиције нити то желимо. Такођер, Милорад Живковић, први замјеник предсједавајућег Представничког дома и члан Главног одбора СНСД-а, нешто раније, такођер на конференцији за штампу у Бањој Луци, како преносе Дневни аваз и Глас Српске, изјавио је - да неће бити преговора о ентитетском гласању јер је, како стоји, свима у РС јасно да ентитетско гласање представља једини заштитни механизам од настојања да се БиХ претвори у унитарну исламску земљу са босанским и арапским језиком као званичним језиком и писмом. У вези тих изјава, тражим од Вијећа министара да ми достави писмени одговор.“

„Ја имам једно посланичко питање и двије иницијативе. Посланичко питање гласи: - У којој фази је процес припреме градње аутопута на релацији Добриње-Какањ?

„Ја имам два питања и ургенцију. Наиме, прво тражим од надлежног министарства да ми се достави преписка између тог министарства и Српске православне цркве у вези са Споразумом, односно Основним уговором између БиХ и Српске православне цркве. Друго, шта Савјет министара намјерава да уради како би се отклонио дебаланс у руковођењу безбедносним службама односно агенцијама? Наиме, као што је познато у овом моменту, ако се узме Министарство безбедности, СИП-а, Гранична полиција или Државна гранична служба, не знам да ли је тај закон усвојен у Дому народа и ОСА, онда на челу тих институција нема ниједног представника српског народа. Такођер желим да поновим питања постављена на сједници од 12. априла 2007.године. С обзиром да је пуних 45 дана прошло а да нисам добио одговор ни на једно од ова два постављена питања.“

Посланичко питање прво постављам Тужилаштву БиХ. Тражим од Тужилаштва БиХ да одговори: Зашто 12 година након стравичног злочина на Капији у Тузли, почињеног 25. маја 1995. године, није подигнута оптужница с обзиром да се ради о једном од најдокументованијих злочина. Грађани Тузле и БиХ разочарани су спознајом да још увијек није подигнута оптужница ни 12 година након стравичног злочина који се догодио 25. маја 1995. године, када је једна граната, испаљена са положаја Војске РС на Озрену, на локалитету Капија, убила 71 а ранила 172 углавном млада човјека. Ово питам тим прије што је и овогодишње подсјећање на овај злочин било попраћено информацијама које су збуњивале јавност. Тако је, напримјер, 'Ослобођење', од 02. маја 2006. године, објавило текст под насловом неименованог тужиоца Кантоналног тужилаштва у Тузли, гдје се прецизира да је подизање оптужнице због масакра на Тузланској капији у домену фантастике. Неименовани тужилац за 'Ослобођењ' изјављује да Хашки трибунал тражи писану наредбу за гранатирање а до ње је, у овом моменту, немогуће доћи. Овим се, наводно, објашњава блокада могућег процесуирања извршилаца овог злочина. Све ово говори да злочин на Тузланској капији прати неефикасна домаћа истражна машинерија која није способна, изгледа, подигнути оптужницу. Због свега тога, као посланик у Представничком дому, јавно постављам питање и очекујем одговор: зашто је у случају Капије правда спора? Имам неколико питања која се односе на сљедеће: Поводом спорног и, основано сумњам, незаконитог притварања држављанина БиХ Илије Јуришића, које се догодило 11. маја 2007. године на аеродрому у Београду у Републици Србији, постављам посланичка питања Вијећу министара – Министарству вањских послова БиХ и Министарству правде, а за које тражим прецизан одговор у писаној форми. - Шта су надлежни органи БиХ – Министарство вањских послова, Министарство правде и амбасаде, односно конзуларна представништва, дужни учинити да заштите грађане БиХ који се нађу у ситуацији да из било којих разлога буду притворени од органа власти друге државе? - Да ли, сходно одредбама међународних конвенција, споразума или других међународних докумената из кривичноправне области, те имајући у виду одредбе Устава БиХ и законодавства БиХ, може бити 'склоњен' држављанин БиХ у страној држави а на темељу кривичне пријаве која обухвата догађај који се десио на подручју државе БиХ. - Да ли је Парламентарна скупштина БиХ ратифицирала све међународне конвенције које се односе на екстрадицију и пренос поступка у кривичним стварима, а ако није, зашто није? - Зашто БиХ са Републиком Србијом није потписала споразум или протокол по узору на тзв. загребачки протокол којим је предвиђено да ће свака страна гонити своје држављане осумњичене за кривична дјела ратног злочина? - Да ли Министарство правде БиХ располаже сазнањем да се против Илије Јуришића води истрага поводом догађаја који се десио 15. маја 1992. године у ... на територији међународно- признате државе? Министарство правде питам: Да ли су правосудни органи Републике Србије покушали да обезбиједе присуство Илије Јуришића његовим позивањем а што су, уосталом, поштујући одредбу члана 166. Закона о кривичном поступку Републике Србије, властите државе, били дужни учинити? Уколико јесу, тражим да ми се одговори преко којег су то органа учинили? Да ли су то они учинили на прописан начин преко Министарства вањских послова, Министарства правде и других надлежних органа БиХ, или путем ентитетских органа и којих? Образложење: Господин Илија Јуришић је дана 11.05.2007. године ухапшен на аеродрому Никола Тесла у Београду, а према сазнањима из медија, рјешењем истражног суда одређен му је притвор од 30 дана. Сам чин хапшења, према сазнањима из медија, пун је спорних питања, с обзиром да је за господина Јуришића расписана потјерница, а сумњамо да у конкретном случају нису поштоване чак ни одредбе Закона о кривичном поступку Републике Србије о позивању осумњиченог (што је један од инструмената за обезбјеђење његовог присуства у кривичном поступку). Наиме, позив господину Јуришићу, према мојим сазнањима, прибијен је на огласну таблу. Дакле, он није знао, нити је могао знати да га неки државни орган позива, јер му позив никада нико није ни покушао уручити. Исто би се десило да је то учинио и неки од органа у Босни и Херцеговини, па чак и у Тузли. Располажем незваничним информацијама да су дана 17.05.2007. године, дакле прије неколико дана, органи Републике Србије упутили позив још петорици лица који су повезани са тзв. предметом тузланска колона, што говори у прилог мојој тврдњи. Таквим понашањем правосудни органи Републике Србије су, по мом мишљењу, прекршили члан 6. Европске конвенције за заштиту основних људских права и слобода, коју је ратификовала Република Србија, а он подразумијева право на правично суђење. Ако се узму подаци са веб-странице Тужилаштва Републике Србије за ратне злочине (гдје се налази списак предмета које наведени орган води, фаза у којој се налазе, те подаци о сарадњи са органима гоњења других држава), може се примијетити да је назначено да у предмету тзв. тузланске колоне постоји сарадња са Тужилаштвом Републике Српске, па се питам о каквој сарадњи је ријеч и да ли Тужилаштво Републике на том истом предмету сарађује са Тужилаштвом Босне и Херцеговине које води идентичан предмет. Да подсјетим, својевремено је по тада важећим правилима Римског пута, односно Римског споразума од 18.02.1996. године, наведени предмет уступљен Окружном тужилаштву у Бијељини, а затим је због велике осјетљивости преузет од Тужилаштва Босне и Херцеговине. Да ли овај догађај отвара простор нашим сусједима или било којој држави на планети Земљи да њихови државни органи хапсе држављане Босне и Херцеговине, како им 'падне на памет' а да при томе држављани БиХ не уживају никакву заштиту? Ја сам за то да свако сноси појединачну одговорност за оно што је учинио или није учинио, а требало је. Међутим, исто тако сматрам да се у конкретном случају ради о невином човјеку те да према њему, а и свакоме другом треба поштовати норме међународног права и међународне стандарде у погледу поштивања основних људских права и слобода. Сматрам да на нивоу БиХ треба, ако то до сада није учињено, ратифицирати све међународне документе и потписати и ратифицирати споразуме који ће гарантирати нашим држављанима бољи правни положај у другим земљама Европе и свијета, а поготово у сусједним земљама, јер је то наша дужност.“

„Два кратка посланичка питања односе се на донације које је БиХ добила од 1996. до 2006. године. Колико је БиХ добила донација, од када их је добила и како су та средства потрошена, односно на којој сједници Парламентарне скупштине БиХ је формирана парламентарна истражна комисија са задатком да утврди како су утрошене донације намијењене БиХ дониране у периоду од 1996. до момента формирања комисије? Ко су били чланови комисије и гдје се налази документација коју је комисија прикупила током свог рада? Према писању медија, Истражна комисија формирана је са задатком да утврди колико је донација БиХ и како су оне утрошене. Установила је да је у периоду од 1996. до 2006. ненамјенски потрошено око 9 милијарди КМ. Високи представник Педи Ешдаун је, такође према писању медија, пред посланицима Парламентарне скупштине БиХ изјавио да је у БиХ ненамјенски потрошено око 9 милијарди КМ, из чега је лако закључити да су донирана средства била средства за богаћење уског круга чиновника из владајућих странака, а да је народ остао 'кратких рукава', односно ускраћен за донирани новац. Док је, с једне стране, према подацима Европске комисије у БиХ донирано око 15 милијарди КМ, у званичним информацијама које је за јавност дао прошли сазив Вијећа министара помиње се око 7 милијарди КМ донација. Због различитих информација о количини новца који је дониран у БиХ и шпекулација у вези с тим, тражим да ми се достави документација до које је дошла Парламентарна истражна комисија, уз питање да ли је документација достављена и Тужилаштаву БиХ?“

„Ја нисам, можда, један од посланика који, у складу са Пословником, интензивније користи механизам посланичких питања из разлога што припадам опозицији и не могу изравно добити одговоре на нека посланичка питања као колеге из позиције. И друга ствар, имам потребу да добијем официјелне одговоре на питања која интересирају грађане које заступам. Имам данас два посланичка питања. Прво питање је министру иностраних послова у Вијећу министара БиХ. Питање гласи: каква је судбина иницијативе коју су прије неколико година покренули опћина Велика Кладуша и неколико сусједних опћина у Републици Хрватској, за отварање малограничних прелаза Заград, Дрмаљево и Обљај у опћини Велика Кладуша, који су од великог интереса за ове опћине а посебно грађане који гравитирају у овом простору и имају имања и с једне и с друге стране границе? Од покретања ове иницијативе отворен је један малогранични прелаз Заград, а отварање остала два се из године у годину одгађа без икаквог образложења. Због сталних упита грађана с обје стране границе, молим да ми се одговори на питање: да ли је ранија иницијатива за отварање ових малограничних прелаза још увијек актуелна или у процедури и каква јој је судбина? Ако није актуелна, ко може покренути нову иницијативу, коме и у каквој форми? Друго питање упућујем министру за људска права и избјеглице у Вијећу министара БиХ. Коме се могу обратити грађани повратници у Унско-сански кантон или њихови представници који већ годинама слушају или читају информације о разним споразумима између влада и Електропривреде о томе да се повратницима прикључи струја? А унаточ томе, они ни шест или осам година након повратка немају ни оно основно за живот, што се зове струја и вода. Ови људи су уморни од прича и возања од опћина до Електропривреде и обрнуто и крајње је вријеме да им се, у стварању услова одрживог повратка, обезбиједи оно без чега је данас живот незамислив а то је, дакле, струја. Особно сам се увјерио да након оваквог понашања није мали број оних који су повратак замијенили новим избјеглиштвом или дефинитивним одласком. Овакви случајеви у Унско-санском кантону посебно су изражени у Санском Мосту, а има их и у Босанској Крупи, Бихаћу и Великој Кладуши и ја за ово не могу наћи другу ријеч осим намјерног опструирања повратка на своја огњишта.“

„Питање је упућено Вијећу министара БиХ: ша чини Вијеће министара БиХ о наплати по основу потопљеног земљишта у БиХ у сврху акумулације за хидроелектране Бајина Башта и Мали Зворник? Једна реченица образложења. По закону из '76. године, значајан дио средстава уплаћивао се у ове локалне заједнице и од рата наовамо није уплаћено ништа због непостојања споразума. Молим да се о овом питању, односно да ми се на ово питање одговори.“

„Ја имам једно кратко питање: шта је Тужилаштво БиХ урадило да се разоткрију виновници масакра над недужним војницима, тзв. тузланска колона на Брчанској Малти у Тузли? На ово ме понукало питање посланика Бећировића, који је, поред свог питања, требало да постави и ово питање ради суживота у Тузли и БиХ.“