17. сједница Дома народа Парламентарне скупштине БиХ - Делегатска питања

Делегат Душанка Мајкић поставила је сљедеће питање Дирекцији за европске интеграције Босне и Херцеговине: „Познато је да преузимање acquis communautaire-а, односно усклађивање законодавства са његовим одредбама, представља најкломплекснији и најдуготрајнији посао у цјелокупном процесу европских интеграција, у којем учествују готово све институције једне земље. Посебна улога у процесу усклађивања правног система БиХ са одредбама комунитарног права припада Парламентарној скупштини БиХ. Да би се постигли најоптималнији резултати, сматрам да је неопходно остварити висок степен коориданције кроз сталну сарадњу између одговарајућих парламентарних комисја и Дирекције за европске интеграције. “ - Питање гласи: “Шта је до сада учињено на изради механизама и процедура за успостављање координације сталне сарадње између одговарајућих парламентарних комисија оба дома Парламентарне скупштине БиХ и Дирекције за европске интеграције везано за усклађивање законодавства БиХ са acquis communautaire-ом?“

Делегат Бранко Зрно поставио је сљедеће питање Савјету министара - Министарсву цивилних послова БиХ: „Зашто се, упорно, у дипломатски пасош уноси виза чије је трајање шест мјесеци? Је ли ријеч о пропису, одлуци, законској одредби или прихваћеној пракси МИП-а. Да ли се, ако је ријеч о одлуци, законској одредби или прихваћеној пракси, поступак односи на све службене пасоше или на само неке? Оваква пракса отежава, понекад онемогућава, добивање визе других земља на период од шест мјесеци. Нелогично је и, у најмању руку, непримјерено да се на овакав начин омаловажава и званични документ и носиоц тог документа. “

Делегат Рудо Видовић поставио је сљедеће питање Савјету министара БиХ: „Познато је да ће ускоро бити потписан Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, те да ће од тог тренутка почети интензивније активности и испуњавање услова под којим држава кандидаткиња приступа Европској унији, а који се, између осталог, односе на обавезу преузимања цијеле правне тековине Европске уније. Исто тако су позната искуства земаља које већ имају статус кандидата (а посјета Заједничке комисије за европске интеграције Сабору Републике Хрватске то потврђује) која говоре да се елементи правне тековине Европске уније (подијељена у десетине поглавља) огледају кроз : - примарно законодавство – оснивачки уговори - секундарно законодавство – уредбе, директиве, одлуке, препоруке и мишљења - другe изворe права – пресуде суда ЕЗ-а, општа начела права, међународни уговори - осталe актe – резолуције, изјаве, преоруке, смјернице, заједничке акције, заједнички ставови итд. Да би сви ти послови били урађени у предвиђеним роковима, искуства говоре да је неопходно ангажовати велики број стручњака који познају европско законодавство и који су школовани у Европској унији. - Питање гласи : Да ли се за ове потребе посла планира школовање наших кадрова у Европској унији и јесу ли евентуално обезбијеђена новчана средства за њихово стипендирање?“

Делегат Слободан Шараба поставио је сљедеће питање Канцеларији високог представника у БиХ: „ Шта намјерава да уради високи представник у БиХ у вези са смијењеним лицима (који су смијењени одлуком ранијих високих представника), с обзиром да су им ускраћена основна људска права и грађанска права (право на рад) и да су тако постали грађани другог реда?“

Делегат Драго Љубичић поставио је сљедеће питање Савјету министара БиХ: „Која је национална структура запослених у Дирекцији за економско планирање. Посебно исказати националну структуру руковоодећих на нивоу Дирекције, на нивоу сектора, на нивоу одсјека и посебно осталих запослених?“