19. сједница Дома народа Парламентарне скупштине БиХ - Делегатска питања

Делегат Рудо Видовић поставио је сљедеће питање Регулаторној агенцији за комуникације Босне и Херцеговине: „Познато је да у БиХ услуге гледања телевизијских програма пружа 40 оператера кабловске телевизије, са процјеном да имају више од 200.000 корисника. Такође, познато је да су сви они били дужни да Регулаторној агенцији за комуникације БиХ доставе потписане изјаве, односно уговоре о ријешеним ауторским правима за дистрибуирање ТВ програма који се могу понудити корисницима преко њихових мрежа. У том смислу постављам два питања Регулаторној агенцији за комуникације БиХ: 1. Да ли су сви оператери кабловске телевизије у БиХ доставили такве уговоре и да ли су уговорима дефинисане финансијске обвезе према ТВ кућама чији се програми дистрибуирају? 2. Да ли Регулаторна агенција БиХ има податке колико корисника укупно у БиХ гледа и плаћа кабловску телевизију путем мрежа кабловских оператера?“

Делегат Хилмо Неимарлија поставио је сљедеће питање Влади Федерације Босне и Херцеговине: „Према извјештајима Европске комисије и резултатима истраживања референтних међународних институција, БиХ је на посљедњем мјесту у регији у заштити животне средине и управљања отпадом. По истраживањима из 2003. године, наша земља је прије пет година била неславни рекордер у Јужној Европи по броју „еколошких жаришта“ и произвођача различитих загађења. По извјештају за 2007. годину, у међувремену је постигнут ограничени напредак, али је он минималан у области индустријског загађења. Старим индустријским загађивачима управо у том времену придружио се „Превент“ из Високог, и овај модерни погон за прераду коже је у овом тренутку вјероватно најагресивнији и сигурно најмање контролисани произвођач органског отпада и загађења ваздуха у БиХ. Прерађивачки и организациони процеси у „Превенту“ су на нивоу технолошких стандарда Европске уније, а поступање са отпадом на нивоу је односа који је владао у прединдустријско доба. У прво вријеме, док није протестовало локално становништво, органски отпад из „Превента“ истресан је на полудивљу депонију у околини. Послије тога, са отпадом се почело поступати тако да га некада благовремено уклањају, а некада заборављају и остаје препуштен природној разградњи. Ових љетних дана пролазник кроз Високо ни у затвореном ауту не може избјећи страшан мирис отпада из „Превента“ и мучнину од гасова у којима се гуши локално становништво. У Италији има градића са десетинама погона за прераду коже као што је „Превент“ и, треба ли то истицати, без сличних гасова и мириса. Влади Федерације Босне и Херцеговине упућујем два питања: 1. Како је 'Превент' у Високом добио одговарајућу еколошку дозволу за рад? 2. Зашто федералне и кантоналне инспекцијске службе годинама не чине ништа на спречавању и санкционисању 'Превентовог' кршења европских норми и домаћих закона о очувању, заштити и побољшању еколошког квалитета живота?'' Чланове Колегијума и колеге делегате у Дому народа обавјештавам да ћу у случају изостанка благовремених и аргументованих одговора поднијети интерпелацију предсједавајућем. Укључивање БиХ у Европску унију претпоставља доношење и примјену европских закона о екологији. То што се надлежности за дјеловање у области заштите животне средине углавном налазе на нижим нивоима власти не ослобађа обавезе нас делегате и посланике у Парламентарној скупштини БиХ да се ангажујемо у пословима који приближавају БиХ европским асоцијацијама и да се супротстављамо праксама које нас удаљавају од Европе.“

Одговор